e-jelovnik

Najstariji-jelovnik-na-svetu-koji-se-koristi-i-danas

Najstariji jelovnik na svetu koji se koristi i danas

Hrana je mnogo više nego gorivo koje nam daje energiju, odnosno omogućava da živimo i radimo. Mnogima je ona inspiracija, strast i ljubav. Možemo reći da hrana nikog ne ostavlja ravnodušnim, čak i ako neko jelo ne volimo. Sa hranom možemo da se indentifikujemo kroz domaću kuhinju i da bolje razumemo svet kroz različite internacionalne kuhinje.

Hrana neprekidno evoluira. Sa hranom se eksperimentiše, stvaraju se novi ukusi, spajaju namernice koje su ranije smatrane nespojive. No, neki recepti su ostali u osnovi nepromenjeni od kada su nastali. Da li je u pitanju najbolja kombinacija namernica i začina koja odoleva modernoj gastronomiji ili je to jednostavno stvar ukusa i navike nepca, teško je reći.

Izrada jelovnika često nije lak posao i mnogi ugostitelji traže inspiraciju čitanjem e-jelovnika na internetu. U želji da budu što originalniji često zaboravljaju tradicionalna jela koja imaju više nego dugu istoriju.

Predstavljamo vam 5 najstarijih jela na svetu koja se u osnovnom obliku koriste i danas. Najstarije datira oko 6000 godina pre nove ere a neka jela za koja ste možda mislili da su novotarija novog doba su zapravo jedna od najstarijih poslastica.

Izrada jelovnika iz prošlosti ne bi mogla da prođe bez nekoliko tradicionalnih jela koja vam predstavljamo u nastavku ovog e-jelovnika.

Gulaš – najstarije jelo na svetu

Gulaš je upravo najstarije jelo na ovom popisu. Predstavlja mešavinu povrća, mesa i drugih sastojaka. Jelo se kuva polako na laganoj vatri. Miris gulaša može se osetiti na daleko a gotovo jelo predstavlja eksploziju ukusa. Kod gulaša nema dodavanja egzotičnih začina, savršenost ovog jela je u jednostavnosti i koriste se samo najosnovniji začini, po mogućstvu sveži.

Meso za gulaš se u osnovi dinsta u sopstvenoj tečnosti dok ne omekša. Ova praksa dugotrajnog dinstanja mesa datira čak od 7000 do 8000 godina pre nove ere. Gulaš ima svoje različite verzije. Svetski je poznat mađarski gulaš koji mnogi smatraju najukusnijim od svih. Međutim, osnova svih varijanti je ista, a to je dinstano meso i povrće.

Tamales – drevne meksičke sarmice

Meksičke sarmice prave se slično kao i naše sarme od kiselog kupusa sa tom razlikom što se umesto listova kupusa koriste listovi kukuruza. Od ostalih sastojaka koristi se kukuruzno brašno, suva paprika i meso (svinjetina, piletina, jagnjetina, riba).

Tameles sarmice datiraju između 8000 i 5000 pre nove ere i bile su glavno jelo Asteka i Maja. Danas se tamale jedu širom Centralne i Južne Amerike, Kariba i SAD.

Palačinke – najstarija poslastica koja je na tronu i danas

Palačinke mogu biti tanke i debele zavisno od zemlje porekla. Istorija palačinki datira oko 3300 godina pre nove ere i kreće od Ocija – Ledenog čoveka čiji je prirodno mumificiran leš otkriven u italijanskim Alpima. Analizom njegovog tela otkrila je da je na Ocijevom poslednjem jelovniku bilo meso divljači i palačinke od pšenice.

Palačinke su bile jedna od omiljenih poslastica starih Grka. Zanimljivo je da su ih nazivali tagenijama od reči tageno što u prevodu znači tiganj. Pripremale su se na glinenim tiganjima na otvorenoj vatri, od pšeničnog brašna sa malim dodatkom maslinovog ulja. Takođe je interesantno da su se palačinke kao i danas javljale u dve varijante, kao slatke i slane. Slane palačinke servirale su se sa uglavnom sa kiselim mlekom a slatke sa medom.

Kari – najstariji sos na svetu

Kari je nastao kao sos i njegova istorije seže više od 4000 godina pre nove ere. Poreklo mu se vezuje za civilizacije u dolini Inda gde su ljudi koristili kamen i tučak za mlevenje začina među kojima su najviše korišćeni senf, komorač i kim.

Arheološka iskopavanja u dolini Inda otkrila su delove grnčarije sa tragovima kurkume i đumbira sa datiranjem između 2600-2200 godine pre nove ere. Prema istoričarima, kari se najčešće konzumirao sa pirinčem koji je u ovom podneblju uzgajan.

Čizkejk – zaslađeni sir kao jedan od najstarijih deserta

Čizkejk je proglašen najstarijim desertom na svetu na osnovu arheoloških ispitivanja koja su otkrila polomljene kalupe za sir koji datiraju iz 2000. godine pre nove ere. Prema nekim istoričarima, kolači sa sirom izmišljeni su na Samosu, grčkom ostrvu koje je naseljeno više od 5000 godina.

Desert sa slatkim sirom bio je serviran sportistima na prvim olimpijskim igrama 776. godine pre nove ere. Nakon rimskog osvajanja Grčke, 146. godine pre nove ere, Riljani su osmislili svoju verziju čizkejka dodavanjem jaja sa pečenom korom aromatizovanom limunom ili narandžom što se koristi i danas.

Izrada jelovnika iz prošlosti mogla bi da uključi još i pilav (1000-500 p.n.e.), puding od pirinča (oko 400 p.n.e.), riblj sos (4 vek p.n.e.) a tu je i burger koji datira iz 4 veka nove ere. Svakako postoji odličan razlog zašto su ova jela u gotovo nepromenjenom obliku opstala i danas pa ih svakako treba uvrtiti i u moderne e-jelovnika. Taj razlog može biti samo jedan a to je odličan ukus.

Gest dobro volje ili obaveza

Gest dobro volje ili obaveza?

Ostaviti napojnicu konobaru, uskoro bi mogao da postane obavezan čin, a ne gest dobre volje u znak zahvalnosti za dobru uslugu. Iako rešenje još nije doneto, Ministarstvo finansija procenjuje visinu napojnice, a ona se kreće od 10 do 12 odsto ukupnog računa.

Kod nas su ljudi takvi da je nekome mnogo i 10 dinara ako je obavezno, dok će pojedini ostaviti i 200 dinara ako su zadovoljni uslugom. Vreme će pokazati koliko je značajan zakon, ali sigurno će pomoći zaposlenima koji računaju na platu i zaradu od bakšiša

Gosti ne kriju da ostavljaju bakšiš u vrednosti od 10 odsto, ili onoliko koliko je svojim radom, uslugom i tretmanom zaslužio.

Kad je u pitanju stvarno gest dobre volje može da se desi čudni slučajevi. Mušterija jednog restorana u Klivlendu ostavila je napojnicu od tri hiljade dolara, nakon što je popila jedno pivo. To se desilo uoči zatvaranja restorana zbog pandemije korona virusa. Prema navodima vlasnika ugostiteljskog objekta Brendana Ringa, muškarac je zatražio pivo koje je koštalo sedam dolara. Kako je napisao na Fejsbuku, gost mu je poželio dobro i poručio da je ostavio napojnicu za njegova četiri radnika, prenosi portal Kliks. Dok je gost izlazio iz restorana, Ring je shvatio da je dobio “velikih tri hiljade dolara”.

– Potrčao sam za njim i rekao mi je da to nije greška, kao i da ćemo se vidjeti nakon što se restoran ponovo otvori – ispričao je.

Ring je izjavio da ne želi da objavi ime muškarca jer smatra da ni on to ne bi želio. Istakao je da su on i njegovi radnici zahvalni na ovom “nevjerovatno dobrom gestu”.

Kako-da-svoj-jelovnik-učinite-ukusnim

Kako da svoj jelovnik učinite „ukusnim“

Uspeh jednog restorana ne zavisi samo od ukusne hrane, ljubaznog osoblja i atraktivne lokacije. Niz drugih faktora je uključen u rast restoranskog biznisa a jedan od najznačajnijih je dobar dizajn jelovnika.

Isto važi i za e-jelovnik. Da li znate da se gosti često opredeljuju za izbor restorana tako što prethodno proučavaju njihov e-jelovnik. Zato vodite računa da jelovnik restorana koji postavljate na internet bude kreativan a ne samo spisak jela sa cenama.

O tome šta ljudi gledaju kada otvore meni, šta ih privlači da probaju nova jela i naručuju više hrane, rađene su opsežne studije. Koliko je dobar meni značajan govori i činjenica da je razvijen poseban inženjering jelovnika za restorane koji se odnosi na proučavanje profitabilnosti i popularnosti jelovnika.

Inženjering menija restorana podrazumeva odabir i postavljanje stavki u meniju, obračun troškova, cene i procena stavki. Cilj je uvek isti, a to je povećanje profitabilnosti po gostu. Kada je u pitanju kreiranje dobrog jelovnika, treba razlikovati dva odvojena segmenta koji su u međusobnoj singeriji.

S jedne strane to je upravo inženjering menija, a s druge strane umetnost dizajniranja menija. Dizajniranje menija uključuje znanje o psihologiji kupaca odnosno gosta. Potrebno je otkriti šta je to što privlači kupca da pomno proučava jelovnik, isprobava i naručuje nova jela, čita opise, komentariše i daje preporuke.

Evo nekoliko korisnih saveta kako da svoj klasični ili e-jelovnik učinite „ukusnim“ odnosno privlačnim za gosta.

Želim da probam ovo jelo!?

Kada završite tehničke elemente menija koji se tiču kategorizacije stavki i cena, posvetite se njegovo dizajnu. On mora biti pažljivo osmišljen, upečatljiv, kreativan i inspirativan. Osnovna pravila dobro osmišljenog jelovnika za restorane su:

• Kratki i jednostavni opisi koji inspirišu na zalogaj više

Osnovno pravilo je da opisi na meniju budu kratki, razumljivi i jednostavni. Međutim, vodite računa da ne budu suviše dosadni, odnosno da se ne svedu na prosto nabrajanje sastojaka i začina. Dodajte jednu do dve rečenice koje će biti tako živopisno napisane da gosta dovedu u iskušenje da proba upravo to jelo.

Cilj ovih opisa je da stimulišu čula vaših gostiju i otvore im apetit. Kada je u pitanju jelovnik koji se postavlja na internet, odnosno e-jelovnik, dozvoljeno je da opisu budu duži jer se uvek mogu podvesti pod opciju „pročitaj više“ čime se sam jelovnik ne opterećuju tekstom a ipak kupcu pruža više informacija ukoliko želi. I ne zaboravite, opis daje ukus jelu.

• Boje i fontovi u skladu sa brendom restorana – topli tonovi se preporučuju

Boje i fontovi jelovnika potrebno je da budu u skladu sa bojama brenda ili logoa vašeg restorana. Obično su to tople, zemljane boje za koje se zna da stimulišu apetit. Kada je u pitanju font, poželjno je da to bude neka elegantnija varijanta ali vodite računa da izabrani font bude ujedno razumljiv i lak za čitanje.

• Simboli i ikone – olakšajte izbor gostu, dajte sugestiju

Kao što ima neodlučnih kupaca, tako ima i neodlučnih gostiju, koji jednostavno neće znati koje jelo sa menija da odaberu. Zato im pomognite stavljanjem simbola ili ikona ispred jela. Na primer, pomoću ikone u obliku zvezde možete označiti jelo koje je trenutno veoma popularno. Odgovarajuće simbole možete koristiti za označavanje vegeterijanskih ili veganskih jela, „fitt“ obroka i slično.

Obavezno istaknite specijalitete i preporuke kuvara u meniju. Takođe, ne ustručavajte se da istaknete skupe artikle. Na ovaj način možete privući goste da probaju specijalitete i povećati prodaju.

• Profesionalne autentične fotografije – slike od kojih ide „voda na usta“

Slike uvek govore više od reči, tako da su uvek poželjni element u meniju. Profesionalne i autentične fotografije jela koja prikazuju boju, teksturu i raznovrsnost sastojaka sa dobrim opisima su pun pogodan.

Pri tome, nije obavezno da svako jelo ima svoju fotografiju. Dovoljno je da odaberete par efektnih fotografija.

• Redovno osvežavanje jelovnika – gosti vole da probaju nešto novo

Možda ste na dizajn, štampu, korice jelovnika dali dosta novca pa vam se ne čini prihvatljiva ideja da menije često menjate i štampate nove. Međutim, meni možete osvežiti korišćenje umetaka. Ovo je odličan način da plasirane nova ili sezonska jela.

Dodavanje umetaka u jelovnik je veoma značajno jer se kupcima stavlja do znanja da redovno osvežavate svoju ponudu, isprobavate nova jela i mislite na njih obogaćenjem ponude.

Kada kreirate jelovnik za restoran ili e-jelovnik, uvek imajte na umu svoje goste. Cilj je da gost bude zadovoljan, da se vraća i da vas preporuči svojoj porodici i prijateljima.

U skladu sa tim, porazgovarajte sa svojim konobarima i osobljem i zatražite njihovo mišljenje. Verujte, neke njihove kreativne ideje će vas iznenaditi. Konobari i osoblje su u bliskom kontaktu sa gostima, navikli su da osluškuju potrebe i želje gostiju a takva saznanja su dragocena za sastavljanje dobrog, efikasnog i profitabilnog jelovnika.